Ўзбекистонда ноқонуний тамаки маҳсулоти айланмасининг статистикаси янгиланди. 2024 йил 1 сентябрь ҳолатига бу кўрсаткич 12,5% ни ташкил қилди. Етакчилик ҳамон Фарғона водийсида. Энг юқори кўрсаткич Наманганда қайд этилган — 49,3%. Кейинги ўринда Марғилон шаҳри — 27,2%. Қўқонда — 25,6%, Фарғонада — 19,7%, Андижонда эса — 19,5%.
Бунда ноқонуний тамаки маҳсулоти савдоси туфайли давлат бюджетининг йўқотишлари 353,2 млрд сўмни ташкил қилди.
Қизиғи шундаки, Фарғона водийси неча йилдан бери бу борада етакчи бўлиб келмоқда. Ҳолбуки, айнан мана шу ҳудудда ноқонуний тамаки маҳсулоти амалда ошкора сотиладиган жойлар яхши маълум. Улгуржи бозорлар ва йирик савдо марказлари – аҳолига контрабанда сигаретнинг асосий етказиб берувчилари. Нега уларга нисбатан қонуний чоралар кўрилмаган – буниси сир.
Қайд этиш ўринлики, бу муаммо кўп йиллардан бери иқтисодиётимизнинг тўлақонли ривожига халақит бериб келади. Бундан ташқари, контрабанда тамаки билан бирга, мамлакатимизга ундан хавфлироқ тоифадаги товарлар ҳам кириб келади. Айниқса бу дори воситаларига тааллуқлидир. Контрабанда – бу катта ноқонуний бизнес, у охир-оқибатда жиноий гуруҳларни бойитиб, мамлакатни улар пул топадиган маконга айлантиради.
Муаммони ҳал қилиш учун мамлакат раҳбарияти қатор чоралар қабул қилди, улар сирасида огоҳ фуқароларни рағбатлантириш ҳам бор. Агар истеъмолчи ноқонуний тамаки маҳсулоти савдосининг гувоҳи бўлган бўлса, бу ҳақда у Солиқ.уз иловаси орқали Солиқ инспекциясига хабар бериши мумкин. Савдо нуқтаси текширилади, факт тасдиқлангандан кейин аризачи мукофот сифатида жарима суммасининг 20 фоизига эга бўлади.
عرض المزيد ...