Ёмон олим
Мансаб ва дунёни охиратдан устун кўриш ҳар бир ёмон олимнинг офати. Қуйдаги оят улар ҳақида:
(Эй Муҳаммад алайҳис-салоту вас-салом), уларга бир кимсанинг хабарини тиловат қилинг — у кимсага оятларимизни билдирган эдик. Бас, у ўша оятларимиздан узилгач, уни шайтон эргаштириб кетиб, йўлдан озгувчилардан бўлиб қолди. Агар хоҳласак уни ўша оятлар сабабли (юқори даражаларга) кўтарган бўлур эдик. Лекин у ерга (яъни, молу дунёга) берилди ва ҳавойи-нафсига эргашди. Бас, унинг мисоли худди бир итга ўхшайдики, уни ҳайдасанг ҳам тилини осилтириб тураверади ёки (ўз ҳолига) қўйсанг ҳам тилини осилтириб тураверади. Бу Бизнинг оятларимизни ёлғон деган кимсаларнинг мисолидир. Улар тафаккур қилишлари учун бу қиссаларни айтиб беринг (Аъроф: 175-176).
Қуйдагилар ёмон олимнинг сифатлари:
1) Илмдан кейин адашиши, яъни қасддан иймон ўрнига куфрни ихтиёр қилиши.
2) Қайтмайдиган бўлиб иймондан чиқиб кетиши. Оятдаги “Узилиб“ калимаси аслида илонни пўст ташлашига ишлатилади. Яъни илон пўст ташлагач унга қайтиб кирмайди.
3) Шайтон уни таъқиб қилиб, унга имом бўлиб олиши.
4) Ҳидоятдан кейин адашиши. Оятдаги “Ғовийн“ калимаси илм ва қасдда адашишга ишлатилади.
5) Аллоҳ уни даражасини кўтаришни хоҳламади, чунки у илмига амал қилмади. Илмсиз бўлганида азоби енгилроқ бўлар эди.
6) Аллоҳ унинг ҳиммати пастлигини хабар берди, чунки у охиратни ўрнига паст дунёни танлади.
7) У дунёни шунчаки ихтиёр қилмади. Балки дунёга ёпишиб олиб, тўлиқ мойил бўлиб кетди.
8) Ҳидоятдан юз ўгириб, ҳавойи-нафсига эргашиши ва уни ўзига имом қилиб олиши.
9) Аллоҳ уни итга ўхшатди, чунки ит ҳайвонлар ичида нафси энг ёмон ҳайвон ҳисобланади.
10) Дунёга ҳарисликда тилини осилтириб турувчи итга ўхшайди. Йўқ бўлса сабр қилмайди, бор бўлса қаттиқ ҳарис бўлади.
@Rohmanga_oshiqlarMostrar más ...