Қўрқоқлик.
Бизга қўрқоқлик ота мерос, бир эсланг, боғчага чиққан пайтларингизни, қанчалик фикрларда эркин бўлганмиз, хоҳлаган фикримизни айта олганмиз, бировни ёмон кўрсак, юзига бориб “мен сени ёмон кўраман, мен сен билан ўйнамайман” деб айта олганмиз, яъни умуман олганда энг беғубор даврлар бўлган.
Кейин мактабга чиқдик, сизларни билмадим-у, аммо менинг биринчи ўқитувчим хатоларим учун линейка билан қўлимдан урар эди, яъни хато қилиш мумкин эмас деган ғоя сингдирила бошланди, жим ўтир, гапирма, қани, ҳаммамиз партага бошимизни қўйиб ухлаймиз деган гаплар ҳали ҳам қулоғим остида жаранглаб турибди.
Секин-аста бизга умуман қарши гапира олмаслик синдроми сингдирилди. Бир куни география устозимиз қайсидир давлатни харитадан топиб бера олмагани учун бир синфдошимизни битта урди, боши бориб доскага урилди ва яна ўқитувчидан шапалоқ еди.
Биз ҳаммамиз ўша синфдошимизнинг устидан кулдик, мазза қилиб кулдик, ўқитувчимиз ҳам уриб мазза қилди шекилли, мийиғида кулиб қўйди, ҳеч ким “устоз, сиз ноҳақ урдингиз” демади, чунки қўрқоқлик сингдирилиб бўлинган эди.
Ўша қобиқдаги мактабдан кейин университетга ўтамиз, университетларда яна ўша буғилган фикр эркинлиги, яна битта қобиқ ва янада кучлироқ аланга олган қўрқоқлик.
Ўшанақа қўрқоқ муҳитда таҳсил олган “эркак”лардан бири кеча аёлларни дўппослади. Аслида қўрқоқлик бизга ота мерос, боболаримизнинг ҳам аксари қўрқоқ бўлишган, ҳа, орада мард ва жасурлари чиққан, лекин қўрқоқлар уларнинг бошига етишган ва қўрқоқлик янада авж олган.
Қўрқоқлардан қўрқиш керак.
@Ikhtiyarovicsblog✅
Показать полностью ...