💥«ШУМҚАДАМ ёхуд уч кунлик келинчак» 5-қисм
Сайфи ота хонадони.
Мотам нуқси урган ҳовли тоза чўккан. Роҳила холанинг худойиси тугаб, кўнгил олгувчиларнинг оёғи товсилган, мотамзада қариндошлар уй-уйларига тарқалишган эди. Аммо Роҳила холанинг қизлари, куёвлари ҳали шу ерда эди. Улар ҳозиргина рўй берган яна бир дилсиёҳликни муҳокама қилишиб, баҳслашмоқда эдилар. Сайфи ота Роҳила холанинг кўз очиб кўргани, уйнинг каттаси бўлгани билан мавжуд муаммога ечим топа олмади. У азалдан кўнглибўшроқ, мўмин-қобил бўлгани учун ҳам болаларини қаттиқ уришмас, улар бирор шўхлик қилса ё бирор қилиқ чиқарса таъзирини қаттиққўл ва талабчан она берарди. Шунданми, қизлар ҳам, ёлғиз ўғил Бахтиёржон ҳам отадан кўра онадан ҳайиқишарди. Афсуски, бугун она йўқ.
Бахтиёр айвондаги бир супа четида бошини чангаллаганча ўтирар, опалари четда бир-бири билан ғувиллашар, Сайфи ота дарвоза тагида стулда мунғайиб қолганди.
Жаҳл чиқса, ақл кетади дейишади. Ҳаммасидан ҳам Бахтиёрники ошиб тушди. У опалари Баҳора келган кундан буён унга нисбатан муносабатлари совуқ бўлганини пайқаган, нафақат улар бошқалар ҳам келинчакка бирор марта илиқ сўз айтмаганини сезиб юрарди. Шуни билиб туриб ҳам ўзи адолатсизлик қилди.
Бахтиёрнинг катта опаси Нозима уни имлаб чақириб, хотини нописандлик қилиб хонасига кириб кетганини, шунча чақиришса ҳам қулоғини оғир қилиб ўтирганини ошириб-тошириб етказгач, нафрати олов олди. Шу оннинг ўзиёқ унинг ортидан жаҳл билан келди-да, остона ҳатлаб-ҳатламай келинчакка ғазабини соча кетди:
-Катталарни писанд қилмайдиган бўлдингми? Опаларимни майна қиляпсанми?
Баҳора чеккада, девор тагида кўз ёш тўкиб ўтирарди. Ҳеч нимадан-ҳеч нима, эрининг маломат қилиши алам қилиб кетди. Юзларини нариги томонга буриб олди. Бу Бахтиёрнинг оловини яна кўпириб юборди.
-Ие, сен шунақамисан ҳали? Менинг гапимни ҳам чақага олмаяпсанми?-у шундай дея хотини олдига келди-да, энкайиб, қўпол, оғир кафти билан унинг иягидан тутиб ўзига қаратди:-Мен сенга гапиряпман!
Баҳоранинг кўз ёшлари юзларини ювиб тушар, бор алами кўзларидан сув бўлиб оқмоқда эди.
-Айбим нима? Нима қилдим, Бахтиёр ака?
-...
-Мен... мен шумқадамманми?
Бахтиёр қўлини хотининг иягидан олди. Қаддини ростлади.
Ўзича таҳлил қила кетди. Она она бўлиб шу пайтга қадар касалхона тугул дўхтир ҳузурига бормаганди. Аммо фотиҳа маросимидан сўнг ўқтин-ўқтин ошқозони оғришини айтиб юрди. Кейин дўхтирга чопди. Борса, касали жиддий экан. Касалхонага ётиши лозимлигини опаларидан эшитганди. Она тўй ўтсин, кейин ётиб биратўла даволаниб чиқаман, деган экан. Аммо тўйга уч кун қолганда бирдан оғриқ кучайди. Операция қилинмаса, аҳвол ўсал бўлишини дўхтирлар айтгач, ноилож мажбур бўлди. Мана тўйга ҳам етмади шўрлик.
-Пойқадаминг хуш келмади, тўғриси. Сен келдинг, онам кетди.
Бахтиёр қилт этмади. Афтини ғишт қилиб тураверди.
-Энди тушундим, -Баҳора шундай дедию, "нега кечқурун бу ерга келмаётганингизни"ни ичида айтди.-Шумқадам эканман, унда нега мени никоҳингизга олдингиз? Нега?
Бахтиёр бу сволга жавоб бермади.
-Мен бу ерда ортиқ қолмайман. Кетаман...
-Сени ушлаб турганим йўқ.
Бахтиёрнинг бу қарори Баҳорга кейинги зарба бўлиб тушди. У афсусланар, айтган совуқ гапи, дилини оғритгани учун кечирим сўрар дея умид қилганди. Йўқ, ундай бўлмади. Тағин алами келди. Кўз ёшлар тағин шувиллаб юзларини ювиб тушди. У эридан ортиқ ҳеч қандай умид кутмай, кийимларини йиғиштиришга тушди.
Бахтиёр ортиқ сўз айтишга ҳожат қолмаганини фаҳмлаб, эшикка йўналди.
Баҳора икки сумка билан дарвозага яқинлашганда ҳам уни тўхтатиб қолишни қайнопалардан бирортаси ўзига эп кўрмади. Улар лоақал битта сўз ҳам айтмади. Фақат Сайфи ота ҳайрон бўлди. Нима гап ўтганини сўради.
-Булар ақлсизлик қилишибди. Кўнглингизга оғир олманг, келин.-кейин ичкарига юз буриб, Бахтиёрни чорлади. Аммо ўзидан дарак бўлмади. Баҳора "узр" дея қадамини жадал ташлаб юриб кетди. Сайфи ота ортидан "тўхтанг, келин" деганча қолаверди. Сўнг жаҳл билан ичкарига йўналди. Айвонга бурилиб, супада бошини чангаллаб олган Бахтиёржон олдига яқин келди-да бақириб юборди:
-Ақлингни еб қўйибсан, келинда нима гуноҳ, беақл бола! Каллангни ишлатсангчи бундай. Бор ортидан, дарров олиб кел
Ko'proq ko'rsatish ...