СОБИҚ АСКАР
Зулфи зар қизгина,
қўлларинг ўпиб,
Кўзимда ойнадек яхлади ёшим.
Эсладим,
кафтига куҳлаб, ер тепиб,
Сибирларда қолган ўн саккиз ёшим.
«Яна келинг», — дейсан нигоҳинг билан,
Кўксимда ғижирлар ҳасратнинг тоши.
Эслайман,
қатора — баҳайбат илон,
Сибирларга кетар ўн саккиз ёшим.
Қошларинг камондек тортилар таранг,
Тутдек тўкилади сўнгги бардошим.
Билмайсан,
ўқ отиш майдонларида
Жувонмарг бўлганин ўн саккиз ёшим.
Зулфи зар қизгина,
олов қизгина,
Ўн саккизга кирган митти қуёшим,
Бугун ухлатмайди,
чақирар яна
Сибирда адашган ўн саккиз ёшим.
Кетурман,
кутмагин, келмасман қайтиб.
Мен, ахир, йигирма учдан ҳам ошдим!
Сибирда музлайди исмингни айтиб
Ўн саккиз... ўн саккиз... ўн саккиз ёшим...
Иқбол МИРЗО
@shomuz - Yo‘limiz bir!
Mostrar más ...